Back

ⓘ Ivan Bilibin. Ivan Jakovljevič Bilibin je bio ruski slikar, ilustrator i pozorišni scenograf, član slikarske grupe Svet umetnosti. ..




Ivan Bilibin
                                     

ⓘ Ivan Bilibin

Ivan Jakovljevič Bilibin je bio ruski slikar, ilustrator i pozorišni scenograf, član slikarske grupe "Svet umetnosti".

                                     

1. Biografija

Ivan Bilibin je rođen 4/16. avgusta 1876. godine u selu Tarhovka, u okolini Petrograda, u porodici vojnog lekara. Godine 1888. upisuje Prvu Sanktpeterburšku gimnaziju, koju završava sa srebrnom medaljom 1896. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Petrogradu.

Godine 1888. uči kod slikara A. Ašbe u Minhenu, a zatim nekoliko godina provodi pod rukovodstvom Ilje Rjepina u školi Marija Teniševoja. Živi uglavnom u Sankt Peterburgu. Posle osnivanja umetničke grupe "Svet umetnosti" postaje njen aktivni član.

Bilibin 1899. godine slučajno dolazi u selo Egni, u Vesjegonskom srezu Tverske gubernije. Ovde će za bajku "Carević Ivan, Žar-ptica i Sivi vuk" prvi put naslikati ilustracije, koje će kasnije postati poznate kao "bilibinski" stil.

Tokom 1902, 1903. i 1904. godine Bilibin obilazi Vologodsku, Olonjecku i Arhangelsku guberniju, gde upravlja etnografskim odeljenjem Muzeja drvene arhitekture Aleksandra III.

Umetnički talenat Ivana Bilibina je jasno vidljiv u njegovim ilustracijama ruskim narodnih bajki, ali i u radovima u pozorišnoj produkciji. Od 1899. do 1902. on pravi seriju od šest bajki, koje objavljuje državna štamparija, zatim ista štamparija izdaje Puškinove bajke sa Bilibinovim ilustracijama. Posebno su izdate "Bajka o caru Saltanu" 1905. i "Bajka o zlatnom petlu" 1910. godine. Tokom 1905. izdana je bajka "Volga" ilustrovana Bilibinovim crtežima, a 1911. - bajka "Roslavljev" koju izdaje -{ "Obщestvennaя Polьza" }-. U istom bajkolikom stilu sa drevnoruskim ornamentalnim motivima Bilibin pravi postavku za operu "Zlatni petao" 1909. godine u Ziminovom pozorištu u Moskvi.

U duhu francuskih misterija predstavljenih u "Čudu sv. Teofila", 1907, obnavlja srednjovekovnu religioznu dramu; Španijom XVII veka nadahnuti su kostimi u drami Lopea de Vege "Fuenteovehuna", u Kalderonovoj drami "Čistilište sv. Patrika" - pozorišne produkcije Starog pozorišta 1911. godine. Humoristička karikatura te iste Španije izbija iz vodvilja Fjodora Sologuba "Čast i osveta", koju Bilibin postavlja 1909. godine.

Naslovnice, korice knjiga i drugi Bilibinovi radovi mogu se naći u žurnalima i časopisima s početka XX veka, kao što su "Svet umetnosti" i "Zlatno runo", koje izdaju "Šipovnik" i "Moskovsko knjigoizdavašvo".

Za vreme revolucije 1905. godine crta revolucionarne karikature.

Učestvuje u osnivanju Društva za obnovu umetnosti Rusije 1915. godine, zajedno sa mnogim umetnicima svoga vremena.

Posle Oktobarske revolucije 1917. godine, Bilibin napušta Rusiju. Prvo živi u Kairu 1920. godine, a zatim u Aleksandriji, a 1925. se seli u Pariz. U tom periodu pravi izvanredne dekoracije za postavke ruskih opera. Bilibina pozivaju da uradi balet "Žar-ptica" Igora Stravinskog u Buenos Ajresu i više opera u Brnu i Pragu.

Tokom godina on se miri sa sovjetskom vlašću. Učestvuje u projektovanju zgrade sovjetske ambasade u Parizu, za koju 1935 - 1936. pravi monumentalni mural "Mikula Seljaninovič".

U domovinu se vraća 1936. godine brodom "Ladoga" i nastanjuje se u Lenjingradu. Bilibin predaje na Ruskoj Akademiji umetnosti, nastavljajući da radi kao ilustrator i pozorišni scenograf.

Bilibin umire tokom opsade Lenjingrada, 7. februara 1942. godine u bolnici Ruske Akademije umetnosti. oslednji rad velikog slikara je bila priprema ilustracija za bajku "Djuk Stepanovič" 1941. godine. Sahranjen je u zajedničkoj grobnici profesora Akademije umetnosti na smolenskom groblju.

                                     

2. Bilibinski stil

Za bilibinski crtež je karateristična grafička prezentacija. Bilibin bi prvo napravio skicu buduće kompozicije - crne ornamentalne linije jasno ograničavaju boje, daju im količinu i perspektivu u ravni lista. Ispunjavanje vodenim bojama crno-belog grafičkog crteža služi samo da nagalsi postavljene linije. Bogato uokvirivanje crteža Bilibin vrši ornamentom.

                                     

3. Radovi

  • 1899 - bajka "Carević Ivan, Žar-ptica i Sivi vuk"
  • 1909 - opera "Zlatni petao", N. Rimski-Korsakova
  • 1902 - "Bela košulja"
  • 1903 - bajka "Volga"
  • 1901 - 1902 - "Sestrica Alenuška i brat Ivanuška"
  • 1919 - "Idi tuda - ne znam kuda, donesi to - ne znam što."
  • 1911 - "Bajka o tri carske dive i Ivaški, popovom sinu", A. S. Roslavljeva
  • 1908 - "Bajka o ribaru i ribici", A. S. Puškina
  • 1906 - "Bajka o zlatnom petlu", A. S. Puškina
  • 1900 - "Pero Finista Svetlog-sokola"
  • 1904 - 1905 - "Bajka o caru Saltanu", A. S. Puškina
  • 1899 - 1900, 1902 - Vasilisa Prekrasna
  • 1899 - "Princeza žaba"
  • 1900 - 1901 - "Marja Morevna"
                                     

4. Literatura

  • Ivan Яkovlevič Bilibin: St., pisьma, vospominaniя o hudožnike / Sost. S. V. Golыnec. L., 1970;
  • Golыnec G. V. I. Я. Bilibin. M., Izobrazitelьnoe iskusstvo. 1972. S.5
  • Golыnec G. V. Ivan Bilibin, L., Avrora, 1988
  • Ivan Яkovlevič Bilibin, 1876 - 1942 Alьbom. Avt sost. T. F. Verižnikova. SPb., 2002
  • Semenov O. S., Ivan Bilibin, M., Detskaя literatura, 1986
                                     

5. Spoljašnje veze

  • Bilibin I. Я. Neskolьko slov o russkoй odežde v XVI i XVII vv. // Starыe godы, 1909. - № 7-9. - S. 440 - 456.
  • Galereя Bilibina v proekte "Letopisь kulьturы"
  • Russkaя živopisь - Bilibin, Ivan Яkovlevič
  • Bilibin Ivan Яkovlevič. Biografiя i tvorčestvo hudožnika
                                     
  • Benois, Georges Braque, Natalia Gončarova, Pablo Picasso, Salvador Dalí, Ivan Bilibin Pavel Čeličev, i Maurice Utrillo. Među skladateljima koji su radili
  • Boys, 1893. Aubrey Beardsley, Apoteoza Oscar Wilde, Saloma, 1893. Ivan Bilibin Vasilisa premudra Ruska narodna pripovijetka, 1899. N. C. Wyeth, Lancelot
  • Ilustracija Ivana Bilibina

Users also searched:

...